Pod pojmom sterilitet podrazumeva se nemogućnost začeća kod para koji to pokušava redovnim odnosima u periodu od godinu dana. To je psihofizički problem ne samo tog para, već je šire gledano i demografski problem imajući u vidu da je na ovoj teritoriji “bela kuga” uzela maha.
Razlozi neplodnosti mogu poticati od oba partnera, i to: od muškarca u 40-50% slučajeva, 45-50% od strane žena, a u oko 5-10% parova razlog ostaje nepoznat. To podrazumeva:
1) Neodgovarajuće stvaranje i transort spermatozoida
2) Neadekvatno stvaranje zrele jajne ćelije za oplodnju
3) Neki razlozi koji onemogućavaju spajanje zrele jajne ćelije i spermatozoida, njihovu oplodnju i transport, kao i usađivanje zigota u pripremljenu sluzokožu materice
4) Nerazjašnjena neplodnost
Radi se kolposkopija sa uzimanjem brisa PA. Uzima se vaginalni i cervikalni bakteriološli bris kao i bris iz grlića na chlamydiu, mycoplasmu i ureaplasmu urealiticu. Potom se pribegava ginekološkom i UZ pregledu. Pacijentkinja se upućuje u laboratoriju da uradi analizu hormona iz krvi, hormonski status i OGTT i u skladu sa tim rezultatima, po potrebi se uvodi terapija.Kad se par sa ovim problemom javi na pregled, neophodno je za početak obaviti detaljan razgorvor pri čemu se lekar obaveštava o: načinu života partnera, o učestalosti i vremenu odnosa (plodni dani), životnim navikama (alkohol, pušenje, spavanje), hroničnim i infektivnim bolestima, operacijama i problemima od strane genitalnih organa, o redovnosti i osobinama menstrualnog ciklusa i slično. Potom se pristupa pregledu pacijentkinje.
Pristupa se i takozvanoj folikulometriji kod koje se, obično u tri navrata, u danima očekivane ovulacije UZ aparatom posmatra da li neki od jajnika (ili oba) stvara folikule i posmatra debljinu i izgled materične sluzokože. U folikulima se zapravo dešava dozrevanje jajne ćelije koja se sprema za oplodnju ukoliko zdrav spermatozoid prođe kroz grlić, matericu i jajovod i susretne se sa zrelom jajnom ćelijom. Istovremeno, partner radi analize sperme: spermokulturu i spermogram što dalje kontroliše urolog.
Da bismo bili sigurni da spermatozoidi mogu sve ovo da prođu, radimo HSG snimanje (histerosalpingografiju), histeroskopiju i laparoskopiju. Probleme na koje naiđemo u dijagnostici rešavamo bilo konzervativnim, bilo operativnim putem. Ukoliko otkrijemo problem kod muškog partnera, a data terapija nije dala boljitak, radi se inseminacija. U zavisnoti od starosti partnera, inseminacija može da se ponovi 3 – 6 puta.
I na kraju, ako su iscrpljene sve mogućnosti i postoji kompleksniji problem, pribegava se vantelesnoj oplodnji.