Toksoplazmoza je neobična i u mnogim aspektima jedinstvena infektivna bolest. Pored činjenice da je jedna od najčešćih infektivnih bolesti ona je u većini slučajeva asimptomatska
Toksoplazmoza je bolest koja se može dobiti samo jednom u životu. Kao i kod rubeole, u organizmu se trajno zadržavaju specifična antitela, a serološki pregled će pokazati da ste imuni ili ne. Ako imate dovoljnu količinu antitela, onda ste zaštićeni i niste izloženi nikakvom riziku. Ukoliko je količina antitela suviše mala, smatra se da je serološki nalaz negativan i da niste imuni. U tom slučaju je potrebno da se tokom čitave trudnoće jednom mesečno kontrolišete.
Prenosioci toksoplazme najčešće su mačke i, znatno ređe, psi. Postoji mišljenje da i neke druge životinje mogu preneti toksoplazmu na ljude. Osim toga, novija istraživanja su potvrdila da je jedan od čestih puteva infekcije konzumiranje termički nedovoljno obrađenog mesa
Žene sa aktivnom toksoplazmozom najčešće mogu zatrudneti, ali se ove trudnoće, nažalost često završavaju pobačajima u prvom ili drugom trimestru trudnoće. Zbog činjenice da parazit može da prođe kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su česte. Posledice koje toksoplazma može ostaviti na plod u razvoju, najčešće se odnose na infekcije očiju i centralnog nervnog sistema (CNS). Sama posteljica takođe može biti oštećena. Oštećenja posteljice mogu dovesti do insuficijencije posteljice i intrauterine smrti ploda.
Što ranije u trudnoći majka dobije toksoplazmozu, to je opasnost veća i može doći do oštećenja očiju ili nervnog sistema bebe. Zaraza toksoplazmozom se mnogo češće javlja u trećem tromesečju, ali je to tada mnogo manje opasno nego na početku trudnoće. Ako se majka zarazi, to ne znači da će se automatski zaraziti i beba, jer parazit toksoplazmoze ne prolazi uvek kroz posteljicu: predpostavlja se da u toku prvog tromesečja trudnoće prolazi u 17% slučajeva, u toku drugog tromesečja u 25% slučajeva, a u toku trećeg tromesečja u preko 60%slučajeva.
Ako se majka zarazi pri kraju trudnoće, to često nema nikakve posledice po bebu. Ukoliko se utvrdi da ste zaraženi toksoplazmozom, treba odmah da dobijete odgovarajući lek, da bi se zaštitila beba i sprečio prolazak parazita kroz posteljicu.
Danas se više ne treba opredeljivati za prekid trudnoće samo zato što su se u krvi majke pojavila antitela. Na početku trudnoće, uzimanje uzorka plodove vode ili uzorka krvi fetusa putem punktiranja pupčane vrpce in utero oko dvadeset i druge nedelje trudnoće omogućavaju da se tačno utvrdi da li je dete zaraženo. Ako se konstatuje, na primer na osnovu kontrole pomoću ultrazvuka, da je dete bilo zaraženo u podmaklijem stadijumu trudnoće, može se pribeći nekim najnovijim lekovima čije je davanje prilično delikatan posao i treba se obratiti specijalisti za te stvari, a rezultati takvog lečenja prilično obećavaju.
Terapija i lečenje
Jedna od najboljih strategija lečenja zasniva se na prekoncepcionom (pre trudnoće) tretmanu, koji najčešće traje 30-60 dana. Većina ginekologa se slaže sa mišljenjem da u trudnoći lečenje treba nastaviti od 10. nedelje pa do kraja trudnoće. Lekovi koji su kod nas najčešće u upotrebi su Baktrim, Spiramicin (Rovamicin) i Daraprim(svaka upotreba Daraprima podrazumeva paralelnu upotrebu folne kiseline) . Sva tri leka treba upotrebiti u prekoncepcionom tretmanu, a kada je reč o upotrebi tokom trudnoće,potrebno je da konsultujete ginekologa koji će vam reći šta smete da koristite, a šta ne.
U svakom slučaju, i pored izvesnog rizika od terapije u trudnoći, šteta koju ovi lekovi možda mogu napraviti (nije dokazano da su štetni) je višestruko manja od moguće štete koju Toxoplasma Gondii može naneti plodu. Ukoliko je tretman lekovima dao slabe ili polovične rezultate, terapiju treba ponoviti i ispitati moguće puteve reinfekcija odnosno moguće puteve ponovnog inficiranja jedne iste osobe.
Urednik teksta
