Poslednjih nekoliko godina svedoci smo naglih vremenskih promena i njihovog uticaja na naše psiho-fizičko stanje. Iako nekada deluje kao da na naš organizam ove promene nemaju nekog značajnog uticaja, one svakako postoje i nisu zanemarljive.
Nagli prelazak iz zime u leto i leta u zimu, bez perioda adaptacije, sa dnevnim razlikama u temperaturi koje često iznose i preko 15 stepeni, ne ostavlja vremena organizmu da se prilagodi.
Pored fizičkih tegoba kao što su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima, javljaju se i psihičke tegobe koje nas ometaju u funkcionisanju. Ove tegobe, ( umor, malaskalost, bezvoljnost, pad koncentracije… ) su možda manje uočljive od fizičkih, ali na nas podjednako loše utiču i otežavaju nam obavljanje svakodnevnih obaveza.
Šta se dešava u našem telu?
Vremenska previranja, nagli padovi i skokovi atmosferskog pritiska kada otopljava i zahlađuje, veoma utiču na hormone i može ih žestoko uzdrmati.
Svaka, pa i najmanja promena vremena, utiče na lučenje mnogih važnih hormona, pa su oni samo u toku jednog dana nekoliko puta na klackalici.
Oscilacije u raspoloženju donosi neravnomerno lučenje serotonina, hormona raspoloženja, a neuravnotežena lučenja kortizola i testosterona kriva su za prehlade, česta preznojavanja, malaksalost i pospanost.
Kod osoba koje pate od niskog pritiska, može doći do još izraženijeg pada pritiska i usporenog pulsa usled promene vremena.
Što se tiče povišenog pritiska, bilo da je to već postojeći problem ili samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je pažnju usmeriti na navike vezane za fizičku aktivnost i navike vezane za ishranu. Ne bi bilo loše izbaciti namirnice bogate masnoćama i izbegavati ili smanjiti konzumaciju kofeina i cigareta.
Ko najviše reaguje na promene vremena?
Na nagle promene vremena posebno reaguju nervno labilni ljudi, a posebno osobe sklone anksioznosti i depresivne osobe.
Najveći uticaj ove promene imaju na decu mlađu od 15 i osobe starije od 50 godina.
Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena.
Kako ublažiti simptome?
Kako bismo smanjili uznemirenost i razdražljivost u slučaju glavobolje i migrene, trebalo bi izbegavati veće napore i stresne situacije, koliko je to moguće. Ne bi bilo loše odvojiti jedan deo dana za opuštanje, odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji kao i ispijanje blagih biljnih čajeva.
Ishrana takođe može uticati na smanjenje ili pojačavanje ovih simptoma pa bi tako bilo preporučljivo uzimanje što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama. Riba, orašasti plodovi i druge namirnice koje su bogate omega 3 masnim kiselinama takođe povoljno utiču na prilagođavanje našeg tela naglim promenama kojima smo izloženi.
Preporučuje se i konzumiranje veće količine tečnosti, vode pre svega, kao i mlakih nezaslađenih prirodnih sokova i biljnih čajeva koji će naš organizam hidrirati bez unosa prekomerne količine šećera.
Izbegavanje teške hrane i obilnih obroka pred spavanje može pomoći u slučaju poremećaja sna.
Urednik teksta
